Kako čitati deklaraciju sredstava za čišćenje: sastav, piktogrami i sastojci koje treba prepoznati

Deklaracija sredstava za čišćenje deluje kao sitan, tehnički tekst koji većina ljudi preskoči. Na prednjoj strani proizvoda piše „svež miris”, „antibakterijski”, „eco”, „natural”, „za dubinsko čišćenje” ili „bez tragova”, ali poleđina govori mnogo više: čemu proizvod stvarno služi, koji su njegovi sastojci, kako se koristi bezbedno i da li je dobar izbor za dom u kom ima dece, trudnica, kućnih ljubimaca ili osoba sa osetljivim disajnim putevima.

U pristupu bez toksina cilj je da se proizvod bira pametnije: da znamo kada je dovoljan blag deterdžent, kada nam treba sredstvo protiv kamenca a kada je opravdana dezinfekcija.

Deklaracija nije samo spisak sastojaka

Kod kozmetike smo navikli na INCI listu, gde su sastojci navedeni redom prema koncentraciji. Kod sredstava za čišćenje deklaracija često izgleda drugačije. Na njoj ćete videti grupe sastojaka, kao što su anjoniski surfaktanti, nejonski surfaktanti, enzimi, konzervansi, mirisi, dezinfekciona sredstva, optički izbeljivači ili oznake za opasnost.

Zato deklaraciju treba čitati u tri koraka. Prvo pogledajte namenu proizvoda: da li je za kuhinju, kupatilo, kamenac, masnoću, podove, staklo ili dezinfekciju. Zatim pogledajte upozorenja i piktograme, jer oni govore o riziku pri korišćenju. Tek onda gledajte sastav, posebno mirise, biocide, konzervanse i jake aktivne sastojke.

Problem nastaje kada ne znamo šta proizvod radi, kada ga koristimo za pogrešnu površinu ili kada u kuću unosimo jak miris i dezinfekciju tamo gde je dovoljno obično čišćenje.

Surfaktanti: sastojci koji peru

Surfaktanti su osnovni sastojci mnogih sredstava za čišćenje. Njihov posao je da smanje površinski napon vode i pomognu da se masnoća, prljavština i nečistoće odvoje od površine. EPA u okviru Safer Choice standarda navodi surfaktante kao funkcionalnu grupu sastojaka koji pomažu čišćenju smanjenjem površinskog napona.

Na deklaraciji se najčešće pojavljuju kao:

Anionic surfactants / anjonski surfaktanti – snažniji su za uklanjanje masnoće i prljavštine.
Non-ionic surfactants / nejonski surfaktanti – koriste se u univerzalnim sredstvima, sredstvima za kuhinju, staklo i površine.
Amphoteric surfactants / amfoterni surfaktanti – mogu biti deo blažih formulacija.

Za svakodnevno čišćenje doma surfaktanti nisu nešto što treba izbegavati po svaku cenu. Oni omogućavaju da se površina očisti bez potrebe za agresivnijim sredstvima. Važno je da proizvod bude pravilno razblažen ako se razblažuje, da se koristi na površini za koju je namenjen i da se, naročito u kuhinji, površina koja dolazi u kontakt sa hranom po potrebi ispere čistom vodom.

Mirisi: „čisto” nije isto što i parfimisano

Mirisi su jedan od najčešćih razloga zašto ljudi biraju određeno sredstvo za čišćenje. Navikli smo da čist dom „miriše”, pa proizvod koji nema miris često deluje kao da nije dovoljno jak. Međutim, miris nije dokaz čistoće. To je dodatak koji ostaje u vazduhu i na površinama.

Na deklaraciji mirisi se mogu pojaviti kao Parfum, Fragrance, Aroma ili kroz pojedinačne mirisne alergene, kao što su Limonene, Linalool, Citral, Geraniol, Eugenol, Coumarin i slični sastojci. Kod osoba koje imaju astmu, alergije, migrene, osetljive disajne puteve ili malu decu u kući, proizvodi bez mirisa su bolji izbor.

Važno je razlikovati oznake fragrance-free i unscented. EPA objašnjava da fragrance-free znači da proizvod ne sadrži mirisne materijale niti supstance koje maskiraju miris, dok unscented može značiti da proizvod sadrži sastojke koji neutrališu ili prikrivaju miris drugih sastojaka.

Konzervansi: zašto postoje i kada obratiti pažnju

Tečna sredstva za čišćenje često sadrže vodu, a svaki proizvod koji sadrži vodu mora biti zaštićen od razvoja mikroorganizama tokom skladištenja i upotrebe. Zbog toga se dodaju konzervansi. Oni nisu automatski problem, ali mogu biti važni za osobe sa kontaktnom alergijom ili osetljivom kožom.

Na deklaraciji možete videti sastojke kao što su Benzisothiazolinone, Methylisothiazolinone, Methylchloroisothiazolinone, Octylisothiazolinone ili drugi konzervansi. Ako u domaćinstvu postoji osoba sa alergijom na izotiazolinone, deklaracija se mora čitati pažljivo, jer se ovi konzervansi ne nalaze samo u kozmetici već i u deterdžentima i sredstvima za čišćenje.

Biocidi i „antibakterijska” sredstva

Jedna od najvažnijih razlika koju treba razumeti jeste razlika između sredstva koje čisti i sredstva koje dezinfikuje. Čišćenje se definiše kao uklanjanje prljavštine, nečistoća i dela mikroorganizama vodom, sapunom ili deterdžentom, dok dezinfekciona sredstva hemijski ubijaju preostale mikroorganizme na površini.

U kući dezinfekcija nije potrebna svaki dan. U većini situacija redovno čišćenje deterdžentom je dovoljno, dok dezinfekcija ima smisla kada je neko u kući bolestan ili je nedavno bio bolestan.

Ako na proizvodu piše antibacterial, disinfectant, kills 99.9% bacteria ili sadrži aktivne supstance za dezinfekciju, to nije obično sredstvo za svakodnevno brisanje. Biocidni proizvodi u EU podležu posebnoj regulativi; Evropska komisija navodi da se kroz Biocidal Products Regulation uređuje odobravanje aktivnih supstanci i autorizacija biocidnih proizvoda, uz cilj zaštite zdravlja ljudi, životinja i životne sredine.

Praktično pravilo je jednostavno: ne kupujte dezinfekciono sredstvo ako vam zapravo treba sredstvo za čišćenje. Za kupatilo tokom bolesti, kvake kada neko ima stomačni virus ili površine kontaminirane telesnim tečnostima, dezinfekcija može imati smisla. Za svakodnevno brisanje prašine, poda ili police, najčešće je nepotrebna.

Enzimi: korisni za organske nečistoće

Enzimi su sastojci koji pomažu razgradnju određenih vrsta prljavštine. U sredstvima za čišćenje i deterdžentima mogu biti korisni kod ostataka hrane, masti, proteina i organskih nečistoća. Na deklaraciji se obično navode kao enzymes ili se pominju specifične vrste, poput proteaza, amilaza ili lipaza.

Kod sredstava za veš enzimi su posebno česti, ali mogu se javiti i u nekim proizvodima za kuhinju, odvode ili specifično čišćenje. Oni nisu automatski problem, ali nisu ni potrebni u svakom proizvodu. Ako kupujete univerzalno sredstvo za svakodnevno brisanje površina, jednostavnija formula je sasvim dovoljna.

pH vrednost: zašto jedno sredstvo ne može da očisti sve

pH vrednost govori da li je proizvod kiseo, neutralan ili alkalan. Ne piše uvek jasno na pakovanju, ali namena proizvoda često otkriva njegovu pH logiku.

Kisela sredstva se koriste za kamenac, naslage od tvrde vode i kupatilske površine. U ovu grupu spadaju sredstva sa limunskom, mlečnom, sulfaminskom ili drugim kiselinama. Dobra su za slavine, pločice i sanitarije, ali nisu dobar izbor za prirodni kamen, mermer i osetljive površine koje kiselina može oštetiti.

Neutralna ili blago alkalna sredstva pogodna su za svakodnevno čišćenje površina, podova i osetljivijih materijala, u zavisnosti od uputstva proizvođača.

Jako alkalna sredstva koriste se za masnoću, rerne, zagorele naslage i odvode. Tu treba biti mnogo oprezniji, jer takvi proizvodi nose ozbiljnija upozorenja, zahtevaju rukavice, provetravanje i pažljivo korišćenje.

Ako na proizvodu piše da uklanja kamenac, ne koristite ga na svemu. Ako piše da uklanja tvrdokornu masnoću, ne znači da je dobar za dečiju stolicu, drvenu površinu ili prirodni kamen. Čitanje deklaracije i uputstva je izuzetno važno.

Upozorenja i piktogrami: najvažniji deo koji se često ignoriše

Piktogrami su signal da proizvod može biti iritativan, zapaljiv, korozivan, štetan po životnu sredinu ili opasan ako se pogrešno koristi. Evropska komisija navodi da etiketa opasne supstance ili smeše uključuje piktograme, signalne reči, obaveštenja o opasnosti, obaveštenja o merama predostrožnosti i dodatna obaveštenja, u skladu sa CLP regulativom.

Najčešći piktogrami na sredstvima za čišćenje su:

Uzvičnik – proizvod može izazvati iritaciju kože, očiju ili disajnih puteva.
Korozivno – proizvod može izazvati opekotine kože, ozbiljno oštećenje očiju ili oštetiti metale. Često se viđa kod jakih sredstava za odvode, rerne, kamenac ili sanitarije.
Plamen – proizvod je zapaljiv; važno je čuvati ga dalje od izvora toplote i otvorenog plamena.
Opasno po životnu sredinu – proizvod može biti štetan za vodeni svet i ne treba ga nepotrebno ispuštati u okolinu.

Pored simbola, gledajte i signalne reči: Warning / Pažnja i Danger / Opasnost. „Opasnost” obično ukazuje na ozbiljniji nivo rizika. Zatim pročitajte rečenice poput „izaziva ozbiljno oštećenje oka”, „izaziva iritaciju kože”, „koristiti zaštitne rukavice”, „ne udisati isparenja”, „držati van domašaja dece”. One direktno govore kako proizvod treba koristiti.

Ako proizvod zahteva rukavice, dobro provetravanje i upozorenje da ne dođe u kontakt sa očima, nije dobar izbor za brzo svakodnevno prskanje po kući dok su deca u prostoriji.

Najvažnije pravilo: ne mešati sredstva

Jedna od najopasnijih navika u čišćenju je mešanje proizvoda. „Malo varikine, malo sirćeta, malo sredstva za WC” ne znači jače čišćenje, već potencijalno opasnu hemijsku reakciju. CDC posebno upozorava da se varikina, odnosno proizvodi koji sadrže natrijum-hipohlorit, ne mešaju sa drugim sredstvima za čišćenje ili dezinfekciju jer se mogu osloboditi isparenja opasna za disanje.

Posebno ne treba mešati proizvode sa hlorom sa sirćetom, sredstvima protiv kamenca, amonijakom, sredstvima za WC šolju ili drugim dezinfekcionim sredstvima. Ako koristite jače sredstvo, koristite samo jedno, prema uputstvu, uz rukavice i provetravanje.

Kako izgleda dobar izbor za zdraviji dom

Za svakodnevno čišćenje birajte proizvod koji ima jasnu namenu, bez jakog mirisa, bez nepotrebnih boja i bez tvrdnji koje obećavaju dezinfekciju ako vam ona nije potrebna. Za kuhinju su važni proizvodi koji se mogu koristiti na površinama u kontaktu sa hranom i koji se po potrebi ispiraju. Za kupatilo ima smisla imati posebno kiselo sredstvo za kamenac, ali ga ne treba koristiti na osetljivim površinama. Za podove birajte blaže formule, naročito ako imate bebu koja puzi ili kućnog ljubimca.

Sertifikati mogu pomoći prilikom izbora. EPA Safer Choice standard, na primer, procenjuje svaki sastojak u okviru njegove funkcionalne klase, uz fokus na ljudsko zdravlje i životnu sredinu. Ako proizvod ima proverenu oznaku i uz to je bez mirisa, to može biti dobar izbor, ali deklaracija i dalje ostaje važna.

Kada proizvod preskočiti

Preskočite sredstvo za čišćenje ako ima jak parfem, nejasnu deklaraciju, nema uputstvo na jeziku koji razumete, traži ozbiljne mere zaštite za rutinsku upotrebu, obećava dezinfekciju za svaku površinu ili ima piktograme koji ne odgovaraju načinu na koji planirate da ga koristite.

Za dom sa decom, trudnicama, osobama sa astmom, ekcemom ili alergijama, posebno izbegavajte naviku da se sve čisti mirisnim sprejevima. Sprej lakše dospeva u vazduh, a mirisne komponente ostaju u prostoru. Birajte tečnost koja se nanosi na krpu, a ne raspršuje direktno u vazduh.

Deklaracija sredstava za čišćenje je praktičan alat koji govori da li proizvod pere, dezinfikuje, uklanja kamenac ili razgrađuje masnoću. Kada naučimo da prepoznamo surfaktante, mirise, konzervanse, biocide, enzime, pH logiku i piktograme, kupovina postaje jednostavnija.

Za zdraviji dom najčešće nije potrebno više proizvoda, nego manje pogrešnih. Blago sredstvo za svakodnevno čišćenje, posebno sredstvo za kamenac kada je potrebno, pažljiva upotreba dezinfekcije samo u opravdanim situacijama i dobra ventilacija često su najbolja rutina.

Napomena: Tekst je informativnog karaktera i nije zamena za savet lekara, toksikologa ili stručnjaka za bezbednost hemikalija. Ako dođe do udisanja isparenja, kontakta sredstva sa očima, gutanja proizvoda ili jake reakcije kože, treba odmah pratiti uputstvo sa etikete i obratiti se nadležnoj medicinskoj službi ili centru za kontrolu trovanja.

Izvori